Промоција књиге о патријарху Павлу у Дископатији

У свечаној сали Специјалне болнице за рехабилитацију, у суботу увече у Бањи Ковиљачи је отворена изложба Портрети патријарха Павла, аутора Хаџи Марка Вујичића и промовисано треће издање књиге Вујански крст патријарха Павла, др Слободана Радуловића. Патријарх Павле је био духовни горостас који је обележио 20. и почетак 21. века. Време које је провео на трону Светог Саве обележило је национално буђење, враћање Богу и тражење пута богопознања, изградње храмова, враћање Светог Саве као школске славе, увођење верске наставе у средње и основне школе, као и повратак Спасовданске литије на улице Београда – оценио је аутор ове изложбе, Хаџи Марко Вујичић. Теолог и путописац, Вујичић је био дугогодишњи уредник фотографије Православља, новина Српске патријаршије, а жеља му је да изложба укупно 33 портрета патријарха Павла настала у периоду од 2003. до 2009. године, буду представљени у свим оним местима по Србији која су имала важности у животу најпопуларнијег српског поглавара. Он је објаснио да је Бања Ковиљача одабрана као станица на путу изложбе портрета патријарха Павла, зато што је у том месту млади Гојко Стојчевић обављао дужност вероучитеља и васпитача ратној сирочади из НДХ, а затим се и лечио управо у Специјалној болници у Бањи Ковиљачи. Процена је да је током Другог светског рата, и сама окупирана, Србија примила и бринула о пола милиона избеглица из крајева под влашћу усташке Хрватске. Стојчевић је управо у Бањи Ковиљачи спасио једно од сирочића да се не удави због чега се оболео на плућима. У тренутку када су доктори рекли да му нема спаса, он је отишао у манастир Вујан и тамо се исцелио молитвама на гробу вујанских светитеља – прича Хаџи Марко Вујичић. Др Слободан Радуловић, аутор књиге Вујански крст испричао је шта се догађало када су лекари у Чачку Гојку Стојчевићу рекли да има још највише три месеца живота. Млади Гојко одлази у манастир Вујан и тамо му дају келију испред које спуштају храну у страху да се и сами не заразе. После три месеца Гојко је измолио да се моли вујанском непознатом светитељу онда када сви други то учине. То је чинио две године, а физички постаје све слабији, спада на 35 килограма. Једног дана му куварица ставља храну на праг келије, а он је моли Сестро, немој ми доносити више ништа, јер мени тело више не прима храну, готов сам. Она се толико потресла због тих речи да је сишла доле и прекрстила се и према небу и према цркви и упитала: Па зашто њега, он је најмлађи?. Гојко убрзо пада у кревет, почиње да губи свест и у том магновању два укрштена прутића у облику крста на источном зиду почињу да се померају ка плафону. Био је уверен да га Господ призива. Готово у коми приметио је да је тај крст прелази од плафона до његовог узглавља, али и да се преображава у најлепше распеће које је икада видео. Тако је пао у несвест. Не зна после колико времена се пробудио, али је измерио себи температуру и уместо 37,2 колико је обично имао, топломер је показао 36, 8. Изашао је на доксат и рекао: Немам више температуру. Господ ме исцелио, препричао је само неке делове из своје књиге Вујански крст, др Слободан Радуловић. У уметничком делу програма наступио је црквени хор "Сабора српских светитеља". извор: Вести online фото: Хаџи Марко Вујичић