Оставивши добар утисак и остваривши добро и искрено пријатељство са народом Сребренице а посебно и изнад свега са свештеником Жељком који плени својом добротом, поново смо у овом, ипак мало оживелом граду.
Ако ништа друго, бар фасаде на кућама и зградама су обновљене а Дом културе је предивно уређен и оремљен.
Вече у оквиру Петровданских дана започето је говорима свештеника и разних удружења: убијених , несталих , злостављаних и др. Дирљиво је било слушати све те тешке животне приче.
Публика је уживала у духовној музици а при извођењу наше народне, са укусом одабране баштине, дугим аплаузима је поздрављала. Певајући “Тамо далеко“ многи су баш у тој песми пронашли себе и своју трагедију. Ни ми нисмо остали равнодушни.
По завршетку концерта отишли смо у стару, али уређену богомољу и отпевали неколико композиција.
Гостопримство које смо доживели речима је тешко описати: обилна, од срца припремљена вечера и само реч хвале што смо са њима , говоре све.