Часни оци, драги гости, драга браћо и сестре,
Помаже Бог !
   Добродошли да се заједно радујемо и веселимо слушајући песму која подиже душу човекову од земље на небо.
Вечерас је пред Вама црквени хор „ Сабора српских светитеља“ из Бање Ковиљаче. Основан је пре дванаест година, благословом владике шабачког Г-дина Лаврентија, да украси и улепша  Свештену Литургију у своме храму светих апостола Петра и Павла. Хор је за своје патроне и заступнике пред Господом изабрао Свете српске архијереје од Светог Саве до данас. Поред појања у нашој Цркви, радо смо се одазивали позивима свештенства и верног народа Божијег широм наше Богом спасаване епархије шабачке, али и позивима из других епархија, па се наше славословље чуло у многим црквама и манастирима од свете Фрушке горе, до Сопоћана и Црне Реке, од Бијељине и Саса до царског Крушевца, до великих светиња бугарског православља, Бачковског манастира, Крстове горе, у срцу светосавља, светој Студеници. Сваке године нашу домаћу публику у Бањи Ковиљачи обрадујемо Васкршњим концертом и Саборовањем хорова, а нисмо се плашили ни да станемо на мегдан многим хоровима натпевавањем на Мајским музичким свечаностима у Бијељини, одакле смо се вратили са једном златном и једном сребрном медаљом.
   Иза нас је дванаест година труда, прегалаштва, искушења, кроз које смо сазревали духовно, вођени нашим драгим оцима, који поред духовних, брину и о материјалним потребама хора, а певачки смо сазревали под диригентском палицом нашег диригента. Од оснивања хором диригује протођакон Зоран Кокановић, као хоровођа који црквено појање унапређује благодарећи и музичком али и богословском образовању.
У првом делу нашег вечерашњег концерта чућете следеће композиције:

- „Оче наш“ – Николај Кедров
-  „Благослови, душе моја, Господа“ – Добри Христов
- „Ниње отпушчајеши“ – Мирко Павловић
- „Скажи ми Господи“ – Владимир Ђорђевић
- „Богородице Дјево“ – Александар Архангелски
- „Плотију уснув“ – јеромонах Јонофан
- „Ноћ у Хиландару“ – непознати аутор
- „Буди имја Господње“ – Стеван Стојановић Мокрањац
 
ЗАВЕШТАЊЕ ПЕСМЕ
 
    И песма, чедо моје, песма и свирка чини народ.
    Свака птица својим гласом пева. И сваки народ има свој глас и своју песму по којој се познаје.
    Кад сретнеш странца, не питај никада ко је и одакле је. Пусти га да запева или засвира и све ће ти се само казати.  Ако му језик не можеш знати, његово певање и свирање увек ћеш разумети. Гусле, трубе, тамбуре и свирале говоре све језике света.
   Али као што птица никада не изневери свој пев, тако ни један народ не може певати туђим гласом и туђу песму.
   Није зло чедо моје, чути и знати туђу песму. Зло је заборавити и незнати своју. Тешко ономе ко ко своју песму не пева.
   Чудо је песма, сине мој.
    У маленој свирали, не већег од детињег прстића, можеш понети целу Србију. У сред Цариграда, кад год сам хтео дознати има ли којег Србина на Базару, слао сам свирца да
из мале свирале пусти нашу свирку, и, гле чуда, она је привлачила сваког Србина који се ту у туђини затекао.
    Све што се обичном речју и причом не може исказати, стаје у песму и свирку. Зато се певање и свирање никада речима не може испричати.
   Невидљиво треперење песме пролази кроз све зидове и бедеме. Тврђаве за њу не постоје. Пролази кроз кључаонице двери и окана затворених. Слушао сам песму како невидљиво излази из тврдих тамница поред будних стражара. И сам сам је често из тамнице пуштао на слободу.
    Чедо моје, Србија је тамо докле допире наша песма и свирка. Све тврђаве се руше и нестају, једина неразрушива граница и тврђава народна је песма и свирка. Чујеш је, а не видиш је. Постоји, а невидљива је.
    Зато љубите, чедо моје, своју песму и  свирку као душу своју. И пазите добро да вам пред кућом никад не засвира туђа песма и не заигра туђе коло.
Свети Симеон Мироточиви

У другом делу нашег концерта чућете следеће композиције:
- „Песма златна мајке Ангелине“ – Зоран Таировић и Софија Љуковчан
- „Јечам жела“ – народна
- „Пошла мома на вода“ – аранжман Војислав Симић
- „Ерген дедо“ – Петар Лиондев
- „Српкиња“ – Исидор Бајић
- „Ово је Србија“ – аранжман Јовица Гавриловић