Литургијски зборник

ПРЕДГОВОР
У име Оца и Сина и Светога Духа!
 „Слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега“ (Мт 25,21)
Благо оној души која чује ове речи Творца. Испунила је заповест Бога живога, испунила је заповест Јеванђеља Господа и Спаса нашег Исуса Христа и ушла у радост незалазног дана Царства Његовог. Добила је таланат, дар Божији, и није га закопала и заборавила, већ га је брижљиво чувала и множила.
Од свих таланата, дарова Божијих човеку, међу најлепшима је дар песме и певања, а од свих песама и певања, најлепше и најкорисније души је оно  које, по савету Апостола народа, Павла, чинимо у славу Божију. „Ако, дакле, једете, ако ли пијете, ако ли шта друго чините, све на славу Божију чините“ (1.Кор 10,31). А псалмопевац Цар Давид  нас још директније упућује ка лицу Божијем и каже: „ Појте Богу нашем, појте! Појте Цару нашем, појте!“(Пс 46,7). И ево рецепта, ево путоказа, како не закопати дар певања и песме, како умножити тај многоцени талант и принети га Господару „са добитком“(Мт 25,27).
Вековима су свети певали у славу Господа, уздижући душе верујућих у висине богопознања. Од првих хришћанских, апостолских заједница, до данас, заједно са растом и развојем Цркве, богословља, литургије,  развијало се и црквено певање. Од првобитних „читања“ делова Светог писма, преко певања похвалних химни и славословља једногласно, па све до византијског антифоног и хорског појања Истока, које је кроз Цркву надживело и саму Византију, те данас чини органски део литургије грчких цркава и Свете Горе Атонске, а једним мањим делом присутно је и у словенским патријархатима. На рубним деловима утицаја западне културе на православни Исток, дошло је  до мешања и међусобног утицаја западних полифоних хармонија и византијског појања, одакле креће и постепени развој црквеног певања данас најзаступљенијег у словенским црквама, певања које чврсто стоји на мелодијском темељима византијског осмогласја, израженог кроз западну полифонију и њене скале. Такво тле показало се веома плодним, те је све више аутора писало полифоне композиције за хорове, многе које за основ имају мелодије црквених гласова, а не мањка ни надахнућа за самостална ауторска дела на текстове црквених песама. Ношен овим таласима, 20. век, у српско поднебље  доноси процват хорске музике, првенствено црквене. Оснивају се хорови у свим већим центрима од којих многи постоје и данас, уз приметну константу раста крајем 20.и почетком 21.века.
На дан светог Александра Невског, 2004.године, благословом епископа шабачког Лаврентија, основан је црквени хор „Сабора српских светитеља“ при храму светих првоврховних апостола Петра и Павла у Бањи Ковиљачи. Већ петнаест година, хорски певачи руковођени својим диригентом и духовником, труде се да умноже таланте и дарове добијене од Творца, да Му их на уздарје врате певајући на богослужењима Цркве Христове, претварајући у Литургији време у вечност,  „чинећи све на славу Божију“.
Овај „Зборник“ представља један скроман споменик петнаестогодишњем јубилеју нашег хора, споменик труду да испунимо заповести Јеванђеља Христовог и „певамо Богу и Цару нашем“. Следеће странице произашле су из нашег литургијског искуства појања, искуства кроз које нас је духовно водио свештеник Драган Бајић, а певачки нас је  водила рука нашег диригента, протођакона Зорана Кокановића, који будући и сам служитељ олтара Цркве Христове никада није акцентовао певање које за циљ има концертно одушевљење публике, већ управо литургијско, смирено певање и одговарање које душе верног народа Божијег узводи у молитву и благодарење.
„Зборник“ садржи хорске партитуре литургијских и духовних песама домаћих и страних аутора, распоређених тако да сваком хорском певачу омогући  што лакше сналажење и праћење литургијског тока. Све партитуре су дате за мешовите камерне хорове, а сам „Зборник“ наменили смо хорским певачима, диригентима и свим истинским заљубљеницима у хорску духовну музику који у њему могу пронаћи богат избор композиција свих литургијских песама различите захтевности,  намењених и малим камерним саставима али и већим мешовитим хоровима.
Благодарећи Богу за ових петнаест година нешег хора, молимо Му се да нам по оној Његошевој, да „махове да победимо силу нечесову“, снагу и љубав да истрајемо смирено на путу богопознања и вере, и да певајући Њему на славу заслужимо оне благословене речи свештеног Јеванђеља: „Слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многима ћу те поставити; уђи у радост господара Својега“(Мт 25,21)
Нека је слава Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносуштној и нераздељивој у векове! Амин!
                    
                                                  Иван А. Поповић